PROGRAM ŠTEDNJE KROZ MEMORANDUM SA MMF ĆE IMATI TRAGIČNE SOCIJALNE POSLEDICE. RACUNE TROŠENJA NEZARADJENOG NOVCA PLATICE GRADJANI, A NE SPAJIC I VLADA
Socijalne posledice Memoranduma Trojke (Evropska komisija, ECB i MMF) u Grčkoj, posebno posle prvog (2010), drugog (2012) i trećeg memoranduma (2015), bile su izuzetno teške i dugoročne. One se najčešće opisuju kao jedna od najvećih humanitarnih i socijalnih kriza u mirnodopskoj Evropi.
1. Masovno siromaštvo i socijalna isključenost
– Stopa siromaštva skočila je sa oko 20 % (2008) na preko 35 % (2013–2017), a rizik od siromaštva ili socijalne isključenosti dostigao je 50,4 % stanovništva 2013. godine.
– Dečje siromaštvo poraslo je na oko 40–50 % u najtežim godinama.
2. Ekstremna nezaposlenost
– Nezaposlenost je 2013. dostigla 27,9 %, a među mladima (15–24 godine) preko 60 % (najviše u EU).
– Dugotrajna nezaposlenost (preko godinu dana) postala je standardna za veliki deo populacije.
3. Masovna emigracija
– Između 2008. i 2016. Grčku je napustilo preko 500.000 ljudi, uglavnom visokoobrazovanih mladih (lekari, inženjeri, IT stručnjaci).
– Procenjuje se da je oko 350.000–400.000 ljudi sa visokim obrazovanjem otišlo u Njemačku, Veliku Britaniju, Skandinaviju i druge zemlje.
4. Kolaps zdravstvenog sistema
– Budžet za zdravstvo smanjen za oko 40–50 % između 2009. i 2015.
– Nedostatak osnovnih ljekova, zatvaranje bolnica, ogromni redovi, porast smrtnosti (posebno kod hroničnih bolesnika).
– Zabelježen je porast samoubistava za oko 35–40 % u prvim godinama krize.
5. Povećanje beskućništva i zavisnosti
– Broj beskućnika u Atini porastao je višestruko (procene od 20.000–40.000 u najtežem periodu).
– Znatno veća upotreba supstitucione terapije za zavisnike od heroina zbog porasta intravenozne zloupotrebe droge tokom krize.
6. Depopulacija i demografska kriza
– Natalitet pao na istorijski minimum (ispod 1,3 deteta po ženi).
– Grčka je postala jedna od najbrže starećih nacija u Evropi.
7. Psihološke i društvene posledice
– Masovna depresija, anksioznost, osećaj beznađa („grčka depresija“).
– Veliki pad povjerenja u institucije (EU, vlada, političke partije).
– Porast ekstremističkih stavova (i lijevih i desnih) u prvim godinama krize.
8. Dugoročne posledice po društvenu koheziju
– Generacija mladih ljudi kojoj je ukradena budućnost – mnogi od njih i danas (2025) rade ispod kvalifikacija u inostranstvu ili su ostali trajno isključeni sa tržišta rada.
– Duboka podjela između onih koji su ostali i preživeli krizu i onih koji su otišli.
Ukratko, Memorandumi su spasili Grčku od trenutnog bankrota i izlaska iz evrozone, ali su po cijenu ogromne socijalne devastacije koja se i 15 godina kasnije još uvek oseća – demografski, psihološki i ekonomski. Mnogi grčki sociolozi i ekonomisti (npr. izveštaji ELSTAT-a, studije Univerziteta u Atini i Panteionu) smatraju da je ovo bila najveća socijalna katastrofa u istoriji moderne Grčke posle Drugog svetskog rata i Građanskog rata.
Nekontrolisana javna potrosnja.budzetaki deficit finansiran dugom. Sve veci troskovi kamata, (106 mil eur 2020 na 160 mil EUR za 2025) nekontrolisano uvećanje birokratije, ekslozija neporduktivne potrosnje, široko rasprostranjena korupcija na svim nivoima odlucivanja u vlasti, dovodi do krize lividnosti i krize duga i nemogucnoati isplacivanja obaveza drzave. Crna Gora je na grckom putu i ishod je neizbjezno isti. Memorandumi sa MMF za isplatu prispjelih obaveza prema povjeriocima i ostri rezovi potrosnje, povecanje poreza i rasprodaja prodicnog blaga.
Posledice suludih eksperimanata PES-a, kreiranja opasnih populističkih demagoških politika, skupo ce koštati Crnu Goru, a neke od posledice imaće dugoročni, pa i trajni karakter.
