Ministar finansija Novica Vuković kazao je na današnjoj pres konferenciji povodom predstavljanja Predloga zakona o budžetu za 2026. godinu da je kapitalni budžet na nikad većem nivou i da je na nivou od 305 miliona eura. Budžet je planiran u iznosu od 3,79 milijardi eura.
Kako je rekao, shodno osnovnim makroekonomskim scenarijima crnogorska ekonomija će u srednjem roku prosječno godišnje rasti po stopi od 3,2 procenta.
Vuković je naveo da su opšte karakteristike budžeta za 2026. kontinuirani pozitivni ekonomski trendovi sa ostvarenjem stope realnog ekonomskog rasta od 3,3 procenta.
“Novo zaduživanje 2025-2028 isključivo za finansiranje kapitalnih projekata, čijom se realizacijom stvara nova vrijednost i uslovi za dugoročni rast i razvoj, otplatu i vraćanje starih dugova nastalih u prethodnom periodu. Kroz kapitalna izdavanja u naredne tri godine biće uložena 1,1 milijarda. Od toga je značajan dio reformi i investicija podržanih kroz Plan rasta za Zapadni Balkan i ostale inicijative koje stoje na raspolaganju Crnoj Gori kao zemlji kandidatu za članstvo u EU”, dodao je Vuković.
Vuković je najavio i nastavak investicija u auto-puteve u iznosu od 100 miliona iz donacija, povoljnih kreditnih aranžmana i budžetskih sredstava u okviru Kapitalnog budžeta, nastavak ulaganja u javno zdravlje kroz povećanje budžeta i finansiranje opreme za izgradnju novih zdravstvenih objekata kroz uvećavanje sredstava iz budžeta države oko 50 miliona u 2026.
Ministar finansija naveo je da je kapitalni budžet na nikad većem nivou – 305 miliona.
Kako je dodao, kada se u odluci o zaduživanju pomene da imamo 1.994.882 eura tu se ne govori o zaduživanju, niti za servisiranje obaveza mandatornih troškova, socijalnih davanja, plata, penzija.
“Govorimo o infrastrukturnim projektima koji su višegodišnji”, naglasio je Vuković.
Vuković je rekao da su sredstva koja su neophodna kada govorimo o dugu i zaduženju za fiskalnu 2026. godina na nivou 710 miliona eura.
“To je iznos zaduženja za servisiranje kapitalnog budžeta i dospjelih dugova u 2026. godini. Druga kategorija su infrastrukturni projekti, a treća kategorija je obezbjeđivanje sredstava za vraćanje dugova u 2027. i 2028. godini”, dodao je Vuković.
Bojan Paunović, generalni direktor Direktorata za državni budžet, rekao je da ukupni prihod budžeta zajedno sa planiranim depozitima koji će biti prenešeni iz 2025. godine čine projektovane ukupne primitke na nivou od 3,79 milijardi, koji se raspoređuju na tekući budžet, rezervu, budžet državnih fondova , kapitalni budžet i transakcije finansiranja izdataka.
“U odnosu na budžet na 2025. godinu izdaci tekućeg budžeta uvećani su za 100,1 milion eura, budžet državnih fondova za 99,1 milion eura, kapitalni budžet za 25 miliona eura, dok su transakcije finansiranja umanjene za 459,3 milion eura”, rekao je Paunović.
Kako je dodao, najznačajnije izdvajanje odnosi se na oblast socijalnog staranja 1,133 milijardi eura, oblast javnih finansija 760 miliona eura, zdravstvo 521 milion eura, obrazovanje, nauka i sport 368 miliona eura…
“Budžet za 2026. godini je niži od budžeta za 2025. godinu za 238 miliona eura, dominantno zbog manjih potreba izdvajanja u oblasti javnih finansija, odnosno otplate duga…”, rekao je Paunović.
Optimizovali broj zaposlenih po ugovoru u djelu
Odgovarajući na pitanja novinara o javnoj potrošnji, Vuković je rekao da nam Evropska komisija daje zadatak i ono što moramo da realizujemo je uskospecifični kadar.
“Na primjer, u oblasti 27 specifični kadar u toj oblasti, specifična znanja u oblasti sajber bezbjednosti…U 2025. godini je vrlo aktivna komisija za optimizaciju, kada je riječ o troškovima u dijelu ugovora o djelu…revnosno smo optimizovali broj zaposlenih”, rekao je Vuković.
Na pitanje koji je minimalni iznos za koji ćemo morati da se zadužimo, Vuković je odgovorio da uvijek stavljaju prefiks “do”.
“Ministarstvo finansija da nastoji da obezbijedi fiskalnu rezervu u ovoj godini za narednu. Tržište je u ovom trenutku jako povoljno, kamatne stope nam idu u prilog u odnosu na ono što je bila projekcija i ono što se dešavalo kod prethodnih zaduženja. Do kraja ove godine imamo mogućnost i limit da izađemo na tržište i obezbijedimo već fiskalnu rezervu za narednu godinu. To bi značilo da onda iznos od 710 miliona neće biti neophodan u tom iznosu, jer možemo to realizovati do kraja ove godine ili eventualno u narednoj…Imamo dinamiku jake potrošnje – novembar i decembar su mjeseci kada je izvršenje budžeta na najvećem nivou. To znači da nakon zaključivanja fiskalne godine mi ćemo projektovano sigurno biti iznad nivoa depozita preko 200 miliona, vjerovatno i više. Samim tim, kad uključite taj iznos, dolazimo do toga da nam neće biti neophodno 710 miliona, ali moramo zbog odgovornog upravljanja predvidjeti da imamo kapitalni budžet nikad veći, 305 miliona i da imamo dospjeće duga 360 miliona”, naveo je Vuković.
Paunović je rekao da su 710 miliona nedostajuća sredstva, koja su potrebna za finansiranje budžeta.
“Ona će se nadomjestiti 200 miliona iz depozita koji će biti prenešeni, a do 500 miliona novog zaduživanja za pokrivanje deficita i otplate duga”, pojasnio je Paunović.
Budžetom je predviđeno povećanje izdvajanja za Fond PIO za 60 miliona eura. Na pitanje da li to znači da i oni koji imaju minimalne penzije od januara mogu očekivati povećanje, Vuković je odgovorio da imamo planirana tri usklađivanja koja su redovna i zakonska za narednu godinu.
“Samim tim to je fiskalni efekat koji je neophodno planirati. Kod samog obračuna minimalne penzije od 450 eura, samo to usklađivanje je već unutar samog iznosa. I svi oni koji samim usklađivanjem prelaze tu granicu, izlaze iz kategorije minimalne penzije”, rekao je Vuković.
Korisnici penzija ne mogu doći u opasnost
Upitan prijeti li Fondu PIO neka vrsta urušavanja, Vuković je odgovorio:
“U ovoj godini ste vidjeli da je realizovana fiskalna strategija i da sva projekcija o kompenzatornim prihodima su bili na većem nivou nego što je fiskalna strategija predviđala. Sve je to nadomjestilo nedostajuća sredstva kada govorimo o deficitu u Fondu PIO. Fond PIO, odnosno naši korisnici penzija, na bilo koji način ne mogu doći u opasnost. To su kategorije koje se redovno servisiraju i o čemu se vrlo vodi računa”, istakao je Vuković.
Ne radimo trenutno na uspostavljanju programa Evropa sad 3
Na pitanje da li se Programom Evropa sad 3 planira ukidanje doprinosa na minimalac, Vuković je odgovorio da je Fiskalnom strategijom definisan okvir od četiri godine.
“Nove reforme će biti transparentne. Ne radimo trenutno sa timom kabineta Vlade ili drugim resorom na uspostavljanju programa Evropa sad tri, četiri ili pet“, rekao je ministar finansija.
Komentarišući izjavu funkcionerke Demokrata Zdenke Popović da je inflacija dobra za Crnu Goru, Vuković je odgovorio da je ona govorila o jednoj strani efekta.
“A to je da inflacija utiče na rast prihoda budžeta, ali sa druge strane ponašanje Vlade u tom smislu i odgovorna fiskalna i ekonomska politika da s jedne strane ste jačali standard građana, gdje jeste javna potrošnja rasla, ali sa druge strane da ste ucitali na kontrolu inflacije kroz ograničenje marži je optimum koji je najbolji za građane Crne Gore”, dodao je Vuković.
Vuković je kazao i da funkcioneri nijesu dobili povećanje za 30 odsto.
“Fiskalni efekat ne postoji jer se nije desio”, rekao je ministar finansija, dodajući da je Zakon o zaradama jedan od najkompleksnijih zbog njegovog urušavanja godinama unazad.
“Napravljen je jedan od najvećih problema državi, Ministarstvu finansija i premijeru jer smo 2023. godine došli na svršen posao… Došlo se do situacije da se dalo pravo određenim strukturama u javnoj upravi da imaju povećanje zarada, dok su drugi zaboravljeni. U tom smislu, zakon je povučen sa javne rasprave i nije plan da dalje ide u proceduru dok se dubinski i sistemski ne riješe svi izazovi u tom zakonu, a za to će trebati vremena”, zaključio je Vuković.
Ministarstvo finansija: Budžet osigurava stabilan ekonomski rast, snažan investicioni ciklus i ispunjavanje EU obaveza
Vlada Crne Gore utvrdila je Predlog zakona o budžetu za 2026. godinu i Odluku o zaduživanju, čime se, kako je saopšteno iz Ministarstva finansija, potvrđuje snažan fokus na ekonomski rast, fiskalnu stabilnost i realizaciju ambicioznih razvojnih projekata koji će ubrzati put Crne Gore ka punopravnom članstvu u Evropskoj uniji.
“Predloženi budžet za 2026. godinu zasnovan je na realnim makroekonomskim pretpostavkama i projektovanom rastu BDP-a, uz stabilnu inflaciju i snažnu domaću tražnju kao ključne pokretače privredne aktivnosti. Budžet je planiran u iznosu od 3,79 milijardi eura, uz stabilan rast izvornih prihoda koji se procjenjuju na 3.084,45 miliona eura, odnosno 36 odsto BDP-a. Kapitalni budžet za 2026. godinu iznosi 305 miliona eura, što je 25 miliona više nego prethodne godine, i obuhvata 396 projekta ukupne vrijednosti 9,7 milijarde eura. Među njima su ključne investicije u putnu infrastrukturu, nastavak izgradnje autoputa, zaobilaznica Budva, modernizacija zdravstvenih i obrazovnih ustanova, razvoj digitalne infrastrukture i veliki projekti iz oblasti ekologije”, naveli su u saopštenju.
Ove investicije, kako su poručili, direktno jačaju ekonomski potencijal i podižu kvalitet života građana.
“Budžet zadržava stabilan nivo deficita od 3,2 odsto BDP-a uz ostvarivanje suficita tekuće potrošnje od 72,9 miliona eura, odnosno 0,9 odsto BDP-a, čime se ispunjava zlatno fiskalno pravilo – sve tekuće obaveze finansiraju se iz tekućih prihoda”, dodaju iz Ministarstva.
Poručuju da će se Crna Gora u 2026. godini zaduživati odgovorno i isključivo za razvojne projekte i otplatu duga.
“Naime, Predlogom Zakona o budžetu predviđeno je finansiranje velikog broja kapitalnih projekata, od puteva, zdravstva, ekologije, energetike, do modernizacije vojske i željezničke infrastrukture, unapređenja poreske administracije, katastarskih evidencija i drugih potreba, čime direktno podižemo kvalitet života i ubrzavamo razvoj. Za realizaciju različitih infrastrukturnih i razvojnih projekata predviđena je mogućnost zaključivanja kreditnih aranžmana u ukupnom iznosu do 2 milijarde eura, dok je za izdavanje državnih garancija za kreditne aranžmane za potrebe realizacije kapitalnih projekata planiran iznos do 171,95 miliona eura”, navodi se u saopštenju.
Između ostalog, za izgradnju Administrativnog i državnog Data centra u Podgorici predviđena su sredstva u iznosu do 300 miliona eura.
“Za modernizaciju elektrifikovane jednokolosiječne pruge na dionici Bar–Golubovci, uključujući sanaciju klizišta Ratac i tunela Sozina, opredijeljena su sredstva do 231 miliona eura. Takođe, za izgradnju stambenog kompleksa sa pratećom komunalnom infrastrukturom u naselju Velje Brdo u Podgorici planirana su sredstva do 120 miliona eura, dok je za izgradnju i opremanje Univerzitetskog kliničkog centra predviđeno ukupno 312 miliona eura. Za nabavku četiri višenamjenska helikoptera za potrebe Vojske Crne Gore i jednog protivpožarnog aviona, za potrebe Ministarstva unutrašnjih poslova planirano je zaduženje do 100 miliona eura”, saopštili su iz Ministarstva.
Za otplatu duga i finansiranje kapitalnih izdataka u 2026. godini planiran je iznos do 710 miliona eura.
“Kada govorimo o otplati duga, u 2026. godini dospijeva na naplatu 383,6 miliona eura. Za potrebe otplate duga i finansiranje kapitalnih projekata u 2026. godini koristiće se depoziti ostvareni u 2025. godini, kao i sredstva iz novih zaduženja iz 2026. godine u iznosu do 500 miliona eura. Na taj način, obezbijediće se stabilno finansiranja budžeta, primarno u pogledu redovne otplate duga i finansiranja kapitalnih izdataka”, naveli su.
Iz Ministarstva dalje navode da, imajući u vidu da u 2027. godini dospijeva 1,17 milijardi eura, a u 2028. godini i 338,3 miliona eura duga, Predlogom Zakona o budžetu za 2026. godinu predviđena je mogućnost da se, radi obezbjeđenja fiskalne rezerve za otplatu i refinansiranje duga za 2027. i 2028. godinu, Država može dodatno zadužiti u iznosu do jedne milijarde eura.
“Time sprječavamo pritisak na javne finansije, smanjujemo rizike i stvaramo prostor za kvalitetno upravljanje budućim obavezama”, kažu iz Ministarstva.
U skladu sa planom Vlade da Crna Gora do 2028. godine zatvori sva pregovaračka poglavlja, budžet za 2026. godinu, ukazuju, prepoznaje strateške prioritete, jačanje vladavine prava, unapređenje poslovnog ambijenta, smanjenje poreskog opterećenja i snažnu borbu protiv sive ekonomije, uz puni fokus na podizanje standarda građana.
“Ovim budžetom stvoreni su uslovi za nesmetano funkcionisanje sistema, snažno ubrzanje investicionog ciklusa i nastavak ekonomskog rasta, što potvrđuje posvećenost Vlade odgovornom upravljanju javnim finansijama i napretku države na evropskom putu”, zaključuju iz Ministarstva.
