Nakon poslednje godisnje skupstine akcionara EPCG jedna grupa malih akcionara obratila mi se, trazeci pomoc u objavljivanju odredjenih informacija o poslovanju i uptavljanu EPCG koje ugrozavaju njihov privatni kapital, ali i poslovanje drsutva . Imajuci u vidu da se radi o najvaznijem privrednom subjektu u Crnoj Gori cije poslovanje ima posledice i po opste onterese gradjana i drzave, cijenim da je vazno javnost upoznati sa sledecim :
1. Manjinski akcionari su nezadovoljni politicki motivisanim odlukama borda direktora koje idu na štetu kompanije a naročito na direktnu štetu manjinskih akcionara . Naime regulatorno dozvoljeni prihod koje „REGAEN“ opravdano dodijelio CEDISU je bord direktora EPCG, preuzeo na teret Epcg, taj iznos na godišnjem nivou iznosi blizu 12 miliona evra.
2. Znači povećanje cijene svojih usluga koje je REGAGEN dozvolio CEDISU od 6% je Epcg kroz smanjenje cijene svoje struje odredjenim kategorijama potrošača amortizovala i stavila na svoju grbaču. To će do kraja godine biti blizu 12 miliona takoreći čiste dobiti
3. Na pitanje predstavnika malih akcionara, zašto to rade, obaveza menadzmenta i Odbora direktora je da stvaraju profit i osiguraju sigurno i stabilno snabdijevanje konzuma elektricnom energijom, a na Vladi je da vodi socijalnu politiku i da kroz dividendu isplaćenu od strane AD“EPCG „kroz budžet subvencionisu cijenu elektricne energije, zašto kompaniju tjeraju u propast u ionako finansijski složenoj situaciji odgovor predstavnima Odbora direktora EPCG je bio država je vlasnik 98% i da je njima narod na izborima dao mandat da tako odlucuju.
4. Mali akcionari uporno na svakoj skupštini akcionara kritikuju rad Odbora Direktora i menadžmenta, isticuci poruke koje im se šalju iz EU da se mora tržišno poslovati (uz obaveznu zaštitu socijalno ugroženih), zloupotrebe u korišćenju voznog parka, ogroman iznos za sponzorstava, razne vrste pomoći, nepotreban marketing po raznim televizijama ), nepotizam ali na to svi ostaju gluvi, dobrim dijelom i novinari koje EPCG finansira kroz placeni marketing ( i ako je EPCG monoplista i nema poslovne potrebe za tolike troskove marketinga) koji bi trebali profesionalno da obavljaju svoj posao! Mediji kojima EPCG placa marketing ćute o kritikama na rad Odbora direktora i problemima u upravljanju društvom.
5. Odbor direktora se hvali kako se banke utrkuju koja ća dati kredit EPCG, što ukazuje na finansijsku nespsobnost kompanije da nijedan ozbiljniji projekat sami finasiraju iz sosptvenih sredstava!
6. Najnoviji skandal racunovodsteve gimnastike da dio troškova zarada (8,7 mil eur) sakriju i suprotno zakonu fiktivno knjize kao investicije a i samim tim poboljšaju krajnji rezultat. Ako bi se zakonito prilazali trskovi zarada onda bi realni profit kompanije hio samo 5 mil Eur. Zamislite kad nam je u monopolističku energetsku kompaniju povrat na a profit u odnosu na prihod 1,2% . Ukupni prihod je bio 416 mil eur.
7. Mali alcionari imaju puno zakonsko pravo da kritikuju sve odluke Odbora direktora i menadzmenta koje nijesu u skladu sa poslovnim ciljevima i fulciji EPCG.
8. EPCG je alcionarsko drustvo koje posluje po trzisnim principima. Zbog svoje mojoplsoe pozicine i specificnosti trzista , zakonom se uvodi regulacija cijena koja se obavlja preko REGAGEN i koja utvrdjune regulatorni prihod koji treba da pokrije dopustene troskove i odredjeni regulatprni profit . Teretski i prakticno monopolska kompanija u energetskom sektoru kao sto ie CEDIS ne bi mogla da ima gubitak. Gubitak CEDISA je poaledica politckog popilzma ove vlade koja , s iedne strane nagilava trskovove ( partijsko zaposljavanje, vjestacko drzanie niskih cijena, neracionana potrosnja, naduvane javne nabavke, korupcija, sponzorstva …) , a sa druge strane ne povecavaju cijenu struje zbog dnevno politickih razloga ( nezadovoljstva potrosaca koji su i biraci) . I tako mojoplista sa regulisanim cijenama i ovracunatim profitom ide u gubitke koji se pokrivaji ukanienjam vrijednosti komapnije tj umanjrnjem alcionarskog kapitala.
9. Preuzimanje subvencionisanja krajniih potrosaca kroz umanjrnje cijene elektricne enrgije koju EPCG fakturise CEDISU je nezakonita odluka Odbora direktora i suprotna je zakonu o enegetici. Vlada moze svojom odlukom da dio svoje duvidende optedjeli CEDISU za subvencionisanie odredjenih socijalno ugroženih porodica. Subvencionisanje cijena elektricne energije za SVE potrosace je suprotno zakonu, nanosi direktnu stetu akcionarima Epcg i nezakonita je drzavna pomoc koja je suprotna EU standardima i izazvace ptobleme oko pregovora.
Racunovodstveno smanjivanje trakova zaradavje takodje prptivzakonito i teska zloupotreba sluzbenog polozaja jer se radi o obmanjivaniu akcionara , otvara pitanje tacnost i zakonitosto obracuna poreza i doprinosa i moralo bi izazvati interesovanje resornog Ministra , Premijera , ali i GST koji bi po sluzbemoj duznosti morao otvoriti istragu o zakonitosti odluka Odbora direktora i menadzmenta EPCG i drugih energetskih kompanija, a posebno CEDIS.
GST bi, takodje morao provjeriti odluke u vezi kupovine imovine Zeljezare direltnom pogodbom i odluke o sklapanju ugovora o zakupu kojisu vec prouzrokovali troskove EPCG preko 30 mil eur, kao i tokove novca izmedju EPCG i kcerke komapnije SOLAR koja godinama posluje sa gubitkom i netransparetno . Postavlja sr pitanje, zasto ie EPCG iz svojih sredstava i na teret dobiti akcionara osnovala sebi konkurenstku firmu koja umanjuje prihode EPCG . Ako je neka partija htjela da zaposli sve svoje clanove organa, mogla ie da osnuje svoju firmu. EPCG nema nikakvu ulogu u promociji novih proizvodjaca elektricne energije. To je uloga države tj Vlade. Kroz povoljne izvore finansiranja, pojednostavljenje procedura za dobijanje dozvola i priključka na mrezu. Cijenu odredjuje regulator. Zasto je EPCG tesila milione EUR da bi imala manje prihode od prodaje elektricne energije? Nidje veze.
Ukoliko ne reaguje Ministar energetike, Vlada i GST ovakva praksa politckog , populistickog, nezakonitog i neprofesionalnog upravljanja uvesce ovog giganta u zonu gubitaka i topljenja sosptvenog kapitala. Davno je cuveni srpski kompozitor, muzicar , kuvar i hadonista Voki Kostica napisao cuveni bestseler „KAKO SAM POJEO SEBE“
