On tu svoju tvrdnju zasniva na dokumentu koji je pronašao u Državnom arhivu u Firenci i u kome se pominje Katarina, čerkeskog porijekla, koja je iz oblasti Kavkaza kao robinja dovedena u Firencu 1452. godine, a koja je oslobođena tapijom koju je potpisao Pjero da Vinči, Leonardov otac, prenosi Ansa.
„Leonardova majka bila je devojka iz Čerkeske (današnja južna Rusija) koja je u jednom trenutku svog života bila oteta i prodavana nekoliko puta kao rob sve do dolaska iz Carigrada u Veneciju. A zatim u Firenci gde je upoznala oca Leonarda da Vinčija“, kaže Veče, koji je i inače istraživač renesansne civilizacije.
On je rekao da su dokumenta o tome pronađena pre nekoliko godina i da je od tada počeo da ih proučava kako bi dokazao da ta robinja nije bila Leonardova majka, međutim kaže da su svi dokazi išli u suprotnom smeru, posebno dokument o oslobođenju.
Kako kaže Katarina je u Firencu stigla zahvaljujući firentinskom avanturisti po imenu Donato koji je, pre smrti 1466. godine, ostavio novac manastiru San Bartolomeo a Monte Oliveto za izgradnju porodične kapele, a upravo za tu crkvu Leonardo je naslikao svoje prvo delo Blagovesti, u kome se vidi uticaj njegove majke.
„Na slici su planina i morski grad, Katarina mu je možda pričala o mestima svog detinjstva. Ona je Leonardu ostavila veliko nasleđe, svakako duh slobode, najveću želju roba. U Leonardovom delu, zapravo, nalazimo ideju slobode pre svega“, kaže Veče.
