“Ta generacija ne dolazi na posao sa idejom da tu dugo ostanu,” rekao je stručnjak Ksinga (Xing) Julijan Štal (Julian Stahl).
Forsa je za platformu obavila niz istraživanja, anketirajući hiljade zaposlenih o profesionalnim planovima i zadovoljstvu na radnom mjestu.
Rezultat, između ostalog, ukazuju da 14 odsto “zedera” aktivno traži novi posao, a 65 odsto, svjesno deficita kvalifikovane radne snage u Njemačkoj, uopšte ne brine za svoju profesionalnu budućnost.
“U poslovnim krugovima, zaposleni Generacije Z već važe za namanje lojalne radnike ikada,” rekao je Štal.
Osim što lako migriraju sa posla na posao, oni od poslodavaca zahtijevaju beneficije i fleksibilan rad, na primjer veću platu i kraće radno vrijeme, pa i oboje.
Žele da rade od kuće ili mjesto koje starijima znači odmor, kao i mogućnost da uzimaju neplaćeno odstustvo. Unapređenje na poslu im, pak, nije bitno onoliko koliko je to važno starijima.
Stoga se preduzeća suočavaju sa rastućim izazovom zadržavanja radnike.
“Generacije koje dolaze sve više određuju ton tržišta rada, mada su istovremeno ‘deficitarna roba’,” kaže Štal.
“Poslodavac koji ne razmišlja o beneficijama, poput rada od kuće, sa odmora ili neplaćenih odmora, neće uspjeti ni da privuče radnike iz nove generacije,” dodao je.
Bezmalo polovina, njih 49 odsto iz Generacije Z je reklo da ih na potragu za novim poslodavcem motiviše plata, a stresa digne 42 odsto. Na dizanje sidra zbog nezadovoljstva upravom spremno je 27 odsto ispitanika.
Ono što je ljudima starijih generacija posebno teško shvatljivo je da 38 odsto mladih posao može da promijeni iz radoznalosti i želje za promjenom.
U Generaciju Z računaju se ljudi rođeni između 1995. i 2010.
