Ipak, više od trideset godina od njegove smrti, njegov britanski izdavač „Puffin“ rešio je da prepravi njegove legendarne knjige kao što je „Čarli i fabrika čokolade“ i učini ih pogodnim za čitaoce osetljive na političku nekorektnost. Tako u novom izdanju „Čarlija i fabrike čokolade“, Avgustus Glup koji proždrljivo jede čokoladu, sada je samo „ogroman“ umesto „neverovatno debeo“. U „Tvitovima“ gospođa Tvit više nije „ružna i zverska“, nego samo „zverska“.
I mada je ovakva najava izdavača izazvala velika protivljenja javnosti, sada je objavljeno da će sličan „tretman“ dobiti i dela Ijana Fleminga, tvorca lika Džejmsa Bonda i to baš u godini kada se obeležava 70. godišnjica njegovog prvog romana iz tog serijala „Kasino Rojal“. Izmenjene knjige trebalo bi da budu objavljene u aprilu ove godine, a prema onome što se do sada zna, iako se u knjigama uklanjaju rasne odrednice i pogrdni nazivi za Afroamerikance, izgleda da će ostati aspekti u kojima se homoseksualnost naziva „upornim poremećajem“ i onaj da su „uspešne žene one koje ne rade muški posao“.
„Svaki autor bi rekao: ‘Ne'“
Za srpskog autora i izdavača Vladislava Bajeca, sagovornika Euronews Srbija, takva cenzura je neprihvatljiva i predstavlja ulazak u vreme „lažne demokratije, koja je sve, samo ne to“.
„Ja ne znam ko je taj vrhunski sudija koji je doneo zapravo ideju da se ovakve stvari u književnosti rade. Ja generalno smatram da su nedopustive. One po autorskom mišljenju svakog pisca koji biva žrtva ovakvog postupka je sigurno loša. Da je živ, bilo koji autor bi rekao: ‘Ne'“, kaže Bajec.
Dela Ijana Fleminga daju uvid u britansko društvo iz pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka. Bilo je to vreme kada je Britanija izlazila iz posleratne oskudice i počela da otkriva svet materijalnog. Postavlja se pitanje koliko se menjanjem teksta jedne knjige dira u autentičnost nekog vremena.
Pisac i prevodilac Đuro Radosavović smatra da su naknadne intervencije u bilo kom romanu „sulude“.
„Tu postoje samo dve varijante, ili zabraniti, pa onda biti cenzor ili pustiti do kraja da ide onako kako je napisano. Zalažem se za ovu drugu varijantu“, kaže Radosavović za Euronews Srbija.
Ipak, ljubitelji originalnih Flemingovih knjiga malo šta mogu da urade, jer su dozvole za izmene u njegovim tekstovima dali članovi njegove porodice, a time i vlasnici legata. Prema mišljenju Bajeca, oni time nisu obavili glavni zadatak koji im je poveren kao piščevim naslednicima.
„Svaki trast ili institucija koja se bavi određenim knjigama i piscem koji više nije živ, u svojim statutima ima rečenicu da je ‘dužnost institucije da štiti i predstavlja radove tog i tog autora’. Dakle, već je prvi i osnovni zadatak te institucije zapravo neispoštovan“, ocenjuje Bajec za Euronews.
Može li Bond postati žena?
Flemingova dela 2034. godine ulaze u javno vlasništvo tako da će se tek tada dobiti različite verzije njegovog teksta. Osim knjiga, promene će prema najavama pretrpeti i filmovi o najpoznatijem agentu.
Predviđanja ko će biti sledeći Džejms Bond počela su već pre nekoliko godina kada su se u najužem izboru našli i glumci tamne puti, pa čak i po koja glumica.
Pisac i novinar Branko Rosić kaže da ga takve najave ne čude, ali da je protivnik takvih intervencija.
Meni je omiljeni crtani junak bio Dambo. Posle sam uvideo koliko sam naučio da poštujem različitost kroz Damba. On ima prijatelja malog miša, ima velike uši zbog kojih mu se podsmevaju… i onda deca kod sebe otkrivaju empatiju. Sad odjednom i Dambo je došao na tapet. To prelazi u krajnost koja je meni smešna“, ocenio je Rosić u razgovoru za Euronews Srbija.
Podsećamo, savremene analize animiranog filma „Dambo“ iz 1941. godine upućuju na stereotipno predstavljanje Afroamerikanaca kroz likove pojedinih životinja u crtaću, a reditelj Tim Barton koji je 2019. predstavio igranu verziju tog ostvarenja morao je da se nosi sa mnoštvom različitih zahteva za prepravke originala.
Na početku nekih poznatih Diznijevih crtanih filmova, kao što je priča o simpatičnom slončetu, ali i „Maza i Lunja“, „Mačke iz visokog društva“, „Knjiga o džungli“ i „Pesma sa juga“ već nekoliko godina stoji upozorenje sledeće sadržine: „Ovaj program sadrži negativne prikaze ili loš tretman ljudi ili kultura. Ti stereotipi su bili pogrešni tada, a pogrešni su i sada. Umesto da odstranimo ovaj sadržaj, mi želimo da priznamo njegov štetan uticaj, da učimo od njega i započnemo diskusiju koja će stvoriti inkluzivniju budućnost“.
Studio Vorner Bros je još ranije dobio upozorenja zbog „etničkih i rasnih predrasuda“ u nekim svojim crtaćima, pa je reagovao saopštenjem u kom se ističe: „Ovi crtani filmovi ne prikazuju današnju situaciju u društvu, već se emituju onako kako su prvobitno napravljeni, jer u suprotnom bilo bi isto kao kada bi se tvrdilo da ove predrasude nikada nisu postojale.“
Svi oni koji smatraju da su rasna, verska, nacionalna rodna ili bilo koja druga ravnopravnost vrhunske vrednosti, sigurno ne mogu imati ništa protiv ovih inicijativa. Ali da li će odnos prema rasnim, klasnim i seksualnim razlikama zaista promeniti ako se sadržaji „prekrajaju“ u duhu političke korektnosti?
Rosić smatra da bi takvo insistiranje na takvim retroaktivnim prepravkama moglo da bude kontraproduktivno.
„Već vidim diverzije, na primer, u nekim skandinavskim serijama obavezno se puši, čak i u seriji ‘Killing’ u prvoj sezoni, lik puši u Gradskoj kući, što ne može nigde već decenijama, a tamo pogotovo. Ali je verovatno režiser želeo da ubaci nešto ‘nekorektno'“, kaže sagovornik Euronews-a.
