Praznuje se uvek u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.
Spasovdan se proslavlja u znak sećanja na dan kada se Isus poslednji put javio učenicima, zapovedio im da idu po svetu i propovedaju jevanđelje. Zatim se, na Maslinskoj gori, naočigled svih uzneo se na nebo, čime je završio svoje delo spasenja.
Njegovi učenici potom su prenosili Hristovu veru svetom i time ljude spasavali u veri, odakle i naziv praznika.
Spasovdan je pokretnog datuma i uvek se obeležava u četvrtak, četrdeseti dan po Vaskrsu.
Čuveni Dušanov zakonik usvojen je na Spasovdan 1349. godine, na isti praznik i dopunjen pet godina kasnije.
Običaji na Spasovdan
Osim kao stočarski i ratarski praznik, slavi se i kao Krsna slava, ali i zavetina za čitavo selo.
Ne rade se danas teški poslovi, u znak poštovanja prema velikom prazniku koji, prema narodnom verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.
Prema običajima, danas se muškarci ne briju, žene se ne umivaju, a deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.
