Dok mnogi zagovaraju gledište po kojem doručak treba da bude lagan; tek jaje, tost i čaša soka (obično se nađe neka pomorandža da bude iscijeđena), Sepetka je odlučila da ispita sve tvrdnje o lekovitosti i “delotvornosti” cijeđenih sokova.
Cijeđeni sok nije ništa zdraviji od konzumiranja cele voćke/povrćke
Ispijanje cijeđenih sokova ne “čisti” organizam. To je pseudonauka!
Dok u narodu cveta mišljenje da je “juicing” i ispijanje litara sokova dobar “cleansing” ili “čišćenje” od toksina, nauka kaže da ne postoje nikakvi dokazi da su cijeđeni sokovi zdraviji od konzumiranja cele voćke.
I ne, ispijanje cijeđenih sokova kao glavnog (a prečesto i jedinog) obroka neće smanjiti rizik od nastanka ćelja raka, neće uticati na osnaživanje imuniteta, a posebno neće uticati na to da se izbace “toksini” iz tela.
“Čišćenje” organizma bi ipak trebalo ostaviti jetri! Uporedo, možemo se koncentrisati na to da naša ishrana bude raznovrsna i sadržajna – to će zaista pomoć našem imunitetu! Za to zaista i postoje dokazi.
Šta znači “Hladno cijeđeni sok” (Cold pressed juice)
Hladno cijeđeni sokovi sadrže više vitamina, minerala i drugih hranljivih materija u poređenju sa pićima napravljenim centrifugalnim mašinama. Razlog ove pojave leži u načinu dobijanja samog soka.
Mašine koje vade sok iz voća to čine tako što koriste sečiva koja se brzo okreću i sečenjem voća nastaje sok.
Međutim, ti, veoma brzi, i rotirajući pokreti uporedo stvaraju i toplotu, koja uništava enzime u voću i povrću, i dolazi do ubrzane oksidacije.
Sa druge strane, hladno cijeđeni sokovi se prave pomoću specijalnog sokovnika koji koristi hidrauličnu presu za postepeno pritiskanje voća i povrća kako bi uspešno izvukli sok i sačuvali sve neophodne, zdrave činioce njegovog mesa.
Cijeđeni sokovi zaista jesu ukusno osveženje
Ako cijeđeni sokovi zadrže, originalnu, nutritivnu vrednost koju su imali kao voće i povrće, pre nego što su pretvoreni u sok, oni u naše telo donose manju količinu minerala, vitamina, i vlakana, međutim – šta je bolje od čaše hladnog, svežeg soka kada smo umorini ili je previše toplo!
Cijeđenjem voće/povrće i dalje nije u potpunosti iskorišćeno
Mnogi misle da ako popiju čašu soka od pomorandže ili, kivija, jabuke, spanaća, u telo brzo uneti vitamine, minerale i dr. mikro imakro nutrijente koji im fale, a bitni su za održavanje zdravlja, imuniteta i nivoa enrgije…
Činjenica je da biste uneli sve vitamine, neophodno je da pojedete celu voćku, i to ne samo jednu.
Često su potrebne daleko veće količine voća da bismo nadoknadili nedostatak nekog vitamina, posebno ako je u pitanju vitamin C, kog, zapravo, najviše ima u crvenoj paprici, a ne u citrusima.
Takođe, najbitnija stavka u konzumiranju voća, koja ekplicitno i automatski deluje na nas jesu vlakna.
Vlakna najviše stradaju tokom procesa cijeđenja, a jedina odmah “deluju” na telo
Vlakna se nalaze u pokožici, mesu, ili onoj beloj opni na voću, npr. na pomorandži. Estrahovanjem soka iz voća i povrća, vlakna se uništavaju jer se meso (pulpa) raspada, ili pritiska i cijedi.
Ako želite da izvučete maksimum iz cijeđenog soka, najbolje je da konzumirate sveže iscijeđeni sok u roku od 15-20 minuta nakon pripreme.
Pod uticajem svetlosti, kiseonika i sopstvenih enzima, sve hranljive materije počeće ubrzano da se raspadaju.
Opasnosti koje vrebaju konzumiranje cijeđenih sokova (na prazan želudac)
Nutricionisti veruju da sveži sok ne bi trebalo piti na prazan želudac. Kiselina soka iritira sluzokožu (od usta, preko jednjaka pa sve do želuca). Još ako tome dodamo količinu veću od 2dl, ispijanje cijeđenog soka može biti naročito neugodno za sve obolele od npr. gastritisa ili sličnog stanja osetljivosti želuca.
Ako želite da vaša čaša sveže cijeđenog soka od pomorandže ne iritira (toliko) želudac, nutricionisti preporučuju da sok pomešate sa čistom vodom, najbolje u razmeri 1:3.
Takođe, savetuje se da sveži sok konzumiramo slamčicom, kako kiselina ne bi oštetila zubnu gleđ. Nakon ispijanja osveženja, zubari preporučuju ispiranje usta toplom vodom.
