Damjanović: Finansije ne smiju da trpe zbog postojeće političke nestabilnosti

Finansije ne smiju da trpe zbog postojeće političke nestabilnosti, poručio je ministar finansija Aleksandar Damjanović na danas održanom radnom sastanku povodom Programa ekonomskih reformi 2023-2025. godine.

U prostorijama Delegacije Evropske unije danas je, kako je saopšteno iz resora, održan radni sastanak povodom Programa ekonomskih reformi 2023-2025. godine, na kojem je tim Ministarstva finansija, na čelu sa ministrom Aleksandrom Damjanovićem razgovarao o važnosti dijaloga o ekonomskom upravljanju sa predstavnicima Evropske komisije, Verom Kadas (Direktorat za zapošljavanje, socijalna pitanja i inkluziju) Daliom Grigonyte (Direktorat za ekonomska i finansijska pitanja) i Krzysztof Zurekom (Direktorat za pregovore o susjedstvu i pregovaranju).

Na sastanku su, putem video uključenja učestvovali i šef jedinice za pregovore za Crnu Goru i Srbiju pri Generalnom direktoratu EK za susedstvo i pregovore, Michael Miller i, zamjenik šefa jedinice za zemlje kandidate i predkandidate Andras Tari.

Sastanak je, kako se navodi, bio prilika da se detaljno razmotre preporuke i komentari Evropske komisije na pomenuti dokument, kao i iznesu stavovi i posvećenost Ministarstva finansija i Vlade Crne Gore u ispunjavanju obaveza iz dijaloga sa EU pratnerima, kroz predstojeće ekonomske reforme bazirane na načelima odgovornog i održivog ekonomskog upravljanja.

“U skupštinsku proceduru upućene izmjene i dopune pet poreskih zakona, kojima je cilj povećanje budžetskih prihoda u funkciji zadovoljenja prepoznatih ekonomskih potreba, uz očuvanje nivoa osnovnih poreskih stopa kao što su PDV i porez na dohodak fizičkih lica, ali i u funkciji ispunjavanja uslova Svjetske banke za planirani aranžman”, saopštio je Damjanović.

Takođe, ministar je ukazao da se novim Zakonom o budžetu i fiskalnoj odgovornosti koji je usvojila Vlada, stvaraju pravne prestpostavke za formiranje Fiskalnog savjeta kao nezavisnog tijela koje će nadzirati sprovođenje fiskalne politike i davati predloge i mjere za njeno unaprjeđenje, čime će se, kako je istakao, “značajno osnažiti fiskalna odgovornost”.

Pored navedenog, očekivanja su da će izmjene poreske legislative u značajnom smanjiti obim sive ekonomije i povećati poreski obuhvat, te da će sistem igara na sreću, kroz izmjene i dopune zakona koji uređuje ovu oblast, biti “preciznije i adekvatnije definisan, a prihodi od ove djelatnosti značajno uvećani”.

Iz resora navode da kada je riječ o prvim pokazateljima naplate prihoda u tekućoj godini, podaci za 45 dana pokazuju da su “ostvareni prihodi u iznosu većem od planiranog”.

Govoreći u kontekstu političke situacije, ministar je poručio da “finansije ne smiju da trpe zbog postojeće političke nestabilnosti”, te kada je riječ o održivosti javnih finansija i ekonomskom napretku, “ne mogu i neće se praviti nikakvi ustupci, već institucije u punom kapacitetu treba da slijede zacrtanu mapu evropskog puta”.

Miller je pozdravio napore Crne Gore da u domenu fiskalne i ekonomske politike napravi korak bliže ka EU integracijama, i pohvalio predstojeće formiranje Fiskalnog savjeta, kao tijela koje podstiče odgovorno i održivo fiskalno planiranje i sprovođenje politika.

“U narednom periodu potrebno je definisati Fiskalnu strategiju i srednjoročni plan fiskalne konsolidacije, i podsticati bankarski sektor da bude više u funkciji crnogorske privrede. U domenu zaduživanja za projekte od kapitalnog značaja, koji su označeni kao geopolitički prioritet, kao što je auto-put, preporuka je da se aranžmani planiraju sa punom pažnjom i oprezom, uvažavajući aktuelni globalni kontekst. Uz oprezno fiskalno planiranje i disciplinu, Crnoj Gori treba razvojna paradigma u svijetu koji se rapidno i radikalno mijenja, a energetska tranzicija, digitalna transformacija i saobraćajni projekti u funkciji bolje povezanosti mogu biti preduslovi za dinamičniji ekonomski razvoj”, naveli su iz resora.

Podsjećamo, PER je najvažniji Vladinin dokument za planiranje ekonomske politike i upravljanje reformama, sa ciljem održavanja makroekonomske stabilnostio, jačanje međunarodne konkurentnosti i poboljšavanje uslova za inkluzivni rast.