Prvog dana primene ruskog ukaza za naplatu gasa u rubljama, taj energent je poskupeo. Za hiljadu kubnih metara ponovo treba dati više od 1.500 evra. Rublja je stabilna, dolar jača, a evro je u padu. Snabdevanje ruskim gasom zemalja Evropske unije za sada je redovno. Brisel traži zajednički stav o novim uslovima plaćanja.
„Gasprom“ je nastavio normalne isporuke gasa evropskim potrošačima i radi na primeni novih pravila plaćanja.
Iako iz zemalja Evropske unije još nema potvrde da će isporuke plaćati u rubljama, Moskva saopštava da nikog neće isključivati jer računi dospevaju u drugoj polovini aprila i u maju.
„Rusija bi u nekom trenutku mogla da odustane od rublje ako bi se uslovi promenili, ali u sadašnjim uslovima, rublja je najpoželjnija i najpouzdanija opcija za nas“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Iz Evropske komisija poručuju da su u toku razgovori sa članicama Unije o novim uslovima plaćanja ruskog gasa.
„Blisko sarađujemo sa državama članicama i operaterima. Koordiniramo sa Evropskom unijom radi uspostavljanja zajedničkog pristupa plaćanju u valuti za gasne ugovore sa Rusijom“, kaže generalna direktorka energetskog odeljenja Evropske komisije Dite Jul Jergensen.
Mađarski premijer Viktor Orban ističe da je pitanje ruskog gasa pitanje funkcionisanja ili nefunkcionisanja privrede u Mađarskoj.
„Ne radi se o tome da obučemo džemper, malo pojačamo grejanje, kako neki na Zapadu misle, ili da platimo koju forintu više i za benzin na pumpama. Poenta je u tome – ako energija ne dolazi iz Rusije, onda nema energije u Mađarskoj. To je pitanje funkcionisanja ili nefunkcionisanja privrede“, kaže Orban.
Posledice skupih energenata pogađaju veliki broj evropskih potrošača
Pored najave OPEK-a da će zemlje izvoznice nafte povećati isporuke, cenu „crnom zlatu“ oborile su američke strateške rezerve – cena barela pala je na 103 dolara.
U narednih šest meseci, po nalogu američkog predsednika, na tržište će se plasirati milion barela nafte a naftne kompanije povećati proizvodnju.
„Nema dovoljno zaliha, a suština je da, ako želimo niže cene gasa, moramo da imamo više snabdevanja naftom, upravo sada“, kaže predsednik SAD Džozef Bajden.
Posledice skupih energenata, od ovog meseca, već pogađaju veliki broj evropskih potrošača. U Hrvatskoj je gas skuplji 16 odsto, a struja 9,6 procenata. Sa najvećim poskupljenjem suočavaju se u Turskoj – domaćinstvima je gas skuplji 35, a privredi čak 50 odsto.
