Inflacija nije bila toliko jaka od uvođenja zajedničke evropske valute 1999. godine, prenosi SEEbiz.
Istovremeno, Eurostat je korigovao preliminarnu procjenu naniže 0,1 odsto.
Inflaciju i dalje uglavnom pokreću cijene energenata, koje su porasle 41,5 odsto od oktobra prošle godine.
Naglo su porasle i cijene hrane, sa 11,8 odsto u septembru na 13,1 odsto u oktobru, a značajno su porasli i industrijski proizvodi.
Bazna inflacija, isključujući proizvode čije su cijene podložne velikim promjenama, poput energenata i hrane, skočila je sa 4,8 na pet odsto.
Ekonomisti ovu stopu vide kao ključni pokazatelj dugoročnih kretanja cijena.
Ali, stopa rasta cijena je drugačija za zemlje eurozone. Najjača je u baltičkim državama Estoniji, Letoniji i Litvaniji, sa više od 20 odsto u svakoj.
Na drugom kraju ljestvice su Francuska, Španija i Malta sa oktobarskom inflacijom ispod osam odsto.
Njemačka je sa svojih 11,6 odsto, po evropskoj metodologiji, negdje u prosjeku.
Cilj Evropske centralne banke (ECB) da inflaciju drži pod kontrolom na nivou od dva odsto odavno je prekršen.
Nakon određenog oklijevanja, ECB je značajno podigla referentnu kamatnu stopu.
Više kamatne stope hlade proizvodnju, plate i potražnju, a time i inflaciju.
Međutim, ostaje otvoreno pitanje da li će ECB nastaviti da diže kamatnu stopu, jer finansijska tržišta smatraju da je pred nama recesija i da evropske ekonomije ne bi trebalo da stežu kaiš, jer imaju dovoljno paralizirajućih problema zbog rata u Ukrajini.
