Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da su američke sankcije direktoru Bezbjednosno informativne agencije Aleksandru Vulinu poruka upućena njemu, ali da Srbijom „neće upravljati stranci, bar dok je on predsjednik“, već njeni građani.
„Sasvim sigurno je upućena meni. Veče prije toga mi je jedan strani zvaničnik jasno rekao – najavi samo da će Srbija promijeniti svoju politiku o sankcijama prema Rusiji i ovog prema Vulinu neće biti. Ja sam ćutao“, rekao je Vučić na televiziji Prva.
Vučić je naveo da je Vulin „korektan čovjek“ ali da je mislio da je država u opasnosti on bi mu rekao: „Aleksandare, molim te podnesi ostavku“.
„Neću da bilo koji pojedinac bude ispred politike države. Da li će država u nekom trenutku da bude ugrožena pa ćemo morati da mijenjamo svoju odluku ja to ne znam, ali kao što znate ja to ponavljam već godinu i po dana“, rekao je Vučić, misleći na sankcije Rusiji.
Vučić je upitao: „Šta bih ja trebalo da radim (povodom takve poruke) da kleknem i molim za milost da bih ostao duže na vlasti“, i ocijenio da se tako nešto ne može desiti.
„Evo već 11 godina, ovdje u javnosti, govore da sam došao na vlast jer sam nešto obećao strancima da ću uraditi. Pa tako mali Đokica zamišlja politiku“, rekao je Vučić.
Izvršna direktorica Mreže za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) Vanja Ćalović Marković kazala je da vlasti u Crnoj Gori treba da intenziviraju saradnju sa službama sa Malte u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije i da bi to moglo da dovede i do rasvjetljavanja ubistva novinarke Dafne Karuane Galicije.
Ćalović Marković je to kazala u podkastu Sindikata doktora medicine Crne Gore (SDMCG).
Predsjednica SDMCG-a, Milena Popović Samardžić koje je i vodila razgovor sa Ćalović Marković podsjetila je da je Crna Gora u jednom trenutku, 2016. godine bila u situaciji da zdravstveni sistem da pod koncesiju kompaniji VGH grupa koja je registrovana na Malti, a čiji kapital i vlasnička struktura, kako je navela, nijesu bili poznati.
Ćalović je odgovorila da je „u vezi sa tim poslom ubijena novinarka na Malti“.
„Sudi se visokim funkcionerima na Malti. Njen sin je dolazio u Crnu Goru, istraživački je novinar i razgovarao je sa našim političarima u Skupštini koji su mu obećali da će formirati anketni odbor. Pričam o ovima iz nove vlasti, ali se od toga ništa nije desilo“, rekla je Ćalović Marković.
Ističe i da dok je bila u Savjetu za borbu protiv visoke korupcije da je pokušala da dođem do nekih osnovnih podataka, ali da su svi podaci koje je ona tražila nestajali kako ih je ona tražila.
„Čak sam dobijala i napola prekinuta dokumenta – na primjer dobijem ugovor do 23. strane i vidi se da se negdje mora rečenica nastaviti i da bar mora postojati 24. strana. Nazovem ministarstvo oni govore ‘ne, ne to je originalna kopija ugovora’. Sistematski su uništavana dokumenta“.
Ona je kazala i da je kompaniju koju je bivši predsjednik Crne Gore Milo Đukanović bio registrovao na Kipru, a koja je prema riječima Duška Kneževića, njegovog tadašnjeg prijatelja, „trebala da se bavi biznisom privatizacije medicinskog sektora u Crnoj Gori“.
Kazala je da se nada da će tužilaštvo u Crnoj Gori pokrenuti istragu.
„Jer istraga na Malti još uvijek traje, pogotovo traje istraga koje se odnosi na sprečavanje pranje novca i njihova Agencija je uspostavljala određenu saradnju sa našim organima nakon pada vlasti. Mislim da su to bili samo počeci i nadam se da se intenzivirala u međuvremen. Ali, suštinski putevi tog novca vode do Crne Gore i preko Crne Gore i vode do određenih ljudi iz Crne Gore i mislim visoko na političkoj hijerarhiji. Nadam se da će Specijalno tužilaštvo naći vremena da se bavi tim slučajem i to što prije. Pogotovo jer na Malti postoji velika količina dokumenta, FBI je uključen u istragu i mislim da su svi oni raspoloženi da Crnoj Gori dostave dokumentaciju. No, dio dokumenata koji je od velikig značaja za rasvetljavanje tog ubistva je u Crnoj Gori i on je ili uništen ili negdje dislociran…“, navela je Ćalović Marković
„Ne znam šta da očekujem od nove vlade“
Upitana šta očekuje od nove vlade, izvršna direktorica MANS-a, odgovorila je „da ne zna“.
„Ne znam šta da očekujem. Nakon 30. avgusta mislili sam da možemo da očekujemo dosta problema, opstrukcija i slično, ali da ćemo imati bar neke korake naprijed. Čini mi se da se sada dešava postepeno preuzimanje tih kriminalnih tržišta i povezivanje sa kriminalnim strukturama od strane nove vlasti. Moje minimalno očekivanje od nove vlade je da se ne dozvoli inflitracija organizovanog kriminala. Mogu da razumijem da ne možete da znate svakog čovjeka na koji način i sa kim je povezan, ali ono što je važno da kada se to otkrije da postoji posljedica. I da onaj ko je sada u vlasti u bilo kojoj političkoj partiji ne bude zaštićen zato što je u toj partiji nego da zna da će da odgovara na kojoj god se poziciji nalazio“, kazala je Ćalović Marković, dodajući da je to njeno „minimalno očekivanje“.
Poručila je i da od nove vlade ima velika očekivanja kada je u pitanju zakon o slobodnom pristupu informacijama.
„Tu ih nećemo čekamo 100 dana i ako vlada bude formirana tu ćemo tražiti od premijera da u svom ekspozeu obeća da će taj zakon da promijeni. To je zakon čije izmjene čekamo od 2017. godine…“, navela je između ostalog Ćalović Marković.
Predsjednik Bošnjačke stranke Ervin Ibrahimović, sa saradnicima Edinom Dešić i Admirom Šahmanovićem, odrzao je online konfenerenciju sa funkcionerima Evropske narodne partije (EPP), Vladimirom Bilčikom, šefom Delegacije Evropskog parlamenta za odnose sa Crnom Gorom i predsjedavajućim POSP, Patrickom Vollerom, sekretarom za međunarodne relacije u okviru EPP-a i Jakovom Devčićem, direktorom kancelarije Konrad Adenauer-a za Srbiju i Crnu Goru, saopšteno je iz BS-a.
Tema konferencije bila je aktuelna politička situacija u Crnoj Gori.
“U razgovoru je istaknuta snažna podrška euroatlanskim političkim snagama u Crnoj Gori da u što skorijem roku formiraju novu Vladu, koja će po svojim principima, programu i sastavu biti garant posvećenosti Crne Gore ispunjenju evropske agende”, kaže se u saopštenju.
Naglašeno je da Bošnjačka stranka, kao članica EPP i stranka koja je od svog osnivanja posvećena euroatlanskim integracijama, mora imati važnu ulogu u nastavku EU integracija Crne Gore, u čemu može računati na podršku EPP.
Opšti javni budžet obuhvata savezni, pokrajinske, lokalne, kao i socijalna osiguranja.
Javni dug je porastao za dva odsto ili za 47,1 milijardu eura na kraju 2022. u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši najviši nivo nacionalnog duga koji je izmjeren na kraju godine.
Porast je zbog povećanja zaduženosti države i opština, dok su pokrajine i socijalno osiguranje uspjeli da smanje dug.
Savezna vlada je krajem prošle godine bila zadužena 1620,4 milijarde eura. Dug je tako povećan za 71,9 milijardi eura ili 4,6 odsto u odnosu na 2021.
Dug savezne vlade iznosio je 19.272 eura po glavi stanovnika.
Dug pokrajina je, s druge strane, pao za 31,7 milijardi eura ili pet odsto, na 606,9 milijardi eura u odnosu na 2021. Prosječan dug po glavi stanovnika bio je 7.218 eura.
Uprkos padu, dug po glavi stanovnika ostao je najveći u gradovima državama, sa 33.264 eura u Bremenu, 17.731 eura u Hamburgu i 16.564 eura u Berlinu.
Dug opština i opštinskih udruženja porastao je za 6,9 milijardi eura ili 5,1 odsto na 140,8 milijardi eura. Prema podacima, to je dug po glavi stanovnika od 1809 eura.
Poslanik i član Predsjedništva Pokreta “Evropa sad” Andrej Milović kazao je, tokom gostovanja na “A Plus” televiziji, da se Agencija za nacionalnu bezbjednost prilsuškuje njega i njegovu porodicu.
– Prisluškuju mene, prisluškuju moju porodicu. Prate me i ja to znam. Primjećujem neke stvari i znam kada nešto govorim kako se to kasnije interpretira na način da je jedino moguće prisluškivanjem. I imam informacije iz Agencije za nacionalnu bezbjednost. Ta institucija nije lojalna ovom sistemu, ta institucija ima profesionalce- kazao je Milović.
On je rekao da najbolje će se to pokazati kada se promjeni vlast ko je šta radio.
– Slobodno se krećem i ovo je moja država, za nju ću se boriti- naglasio je Milović.
Istakao je da nema vezu sa kriminalcima i švercerima.
– Neka nastave da prisluškuju moju prodicu, neka nastave da prisluškuju moju majku i članove porodice, slobodno. Sve što kriminalno nađu neka isti tren predaju- naveo je on.
Kazao je da nema potrebe da to slučaj preda tužilaštvu, jer „to što neka služba prisluškuje a zove se ANB, neka rade jer on zastupa model da rade to na način koji je zakonom dozvoljen“.
– Problem je zloupotreba, kako se radi sa tim podacima i kako se sa njima manipuliše- naveo je on.
Istakao je da ako će da koriste stvari iz njegovih poruka, da koriste politički protiv njega, to je problem i zloupotreba.
Naveo je da su do medija došli falsifikovani podaci, privatne stvari koje nisu za javnost, kako bi bio diskreditovan. Smatra da privatni život i intimne stvari nisu za medije i ne treba da se zloupotrebljavaju.
– Što se tiče Do Kvona ja nisam kao Abazović i oni koji idu samo okolo i pričaju, ja sam predao krivičnu prijavu Specijalnom državnom tužilaštvu i dao određena saznanja i određene dokaze imam kada me pozovu. Specijalno policijsko odjeljenje ispituje taj slučaj, dat je iskaz. Nisu metode koje koriste pomenuta gospoda koja organizuju pres konferencije i samo pričaju – kazao je Milović.
Dodao je da će se vrlo brzo, nakon formiranja nove vlade, utvrditi ko je i kako švercovao cigarete.
– Nikakve namještaljke se ne rade, Dritan Abazović je imenom i prezimenom govorio ko ga je namjestio. Pritom, spominje Sava Kenteru koga je on postavio. Sve će se pokazati kroz institucije vrlo brzo- naglasio je Milović.
Ponudom, koju je lider Pokreta Evropa sad Milojko Spajić dostavio koaliciji Za budućnost Crne Gore, na čelu sa Milanom Kneževićem i Andrijom Mandićem, obuhvaćena su, između ostalog i tri vladina resora, potvrđeno je portalu Dan.
Riječ je o sljedećoj ponudi:
– Potpredsjednik Vlade za kapitalne investicije i regionalni razvoj
– Ministarstvo prosvjete
– Ministarstvo turizma
– Ministarstvo za sport i mlade
– Potpredsjednik Skupštine iz parlamentarne većine
– Potpredsjednik Skupštine iz reda žena
– 40% mjesta u UO javnih preduzeća koja se dijele politički
– 40% ambasadorskih mjesta iz onih koja se dijele politički
Knežević je juče, povodom sastanka sa PES-om i Demokratskom Crnom Gorom saopštio da na poniženja neće pristati i da su tražili trostruko manje nego što im pripada – mjesto predjsednika Skupštine i dva ministarstva.
Kako je saopšteno, napadač je uhapšen večeras oko 19 časova, a razlozi napada tek treba da se utvrde.
“Oko 19 časova u Strugi policijski službenici Odjeljenja unutrašnjih poslova Struga lišili su slobode 44-godišnjeg S.N. iz struškog sela Velešta jer je oko 17.30 časova u ulici Rista Krle u Strugi oštrim predmetom napao 46-godišnjeg A. D. iz Struge”, navodi se u saopštenju.
Načelnik policije u Strugi je odmah prevezen u strušku bolnicu, gdje su mu konstatovane teške tjelesne povrede, ali je van životne opasnosti.
Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara (ICIJ) piše da će 10,4 miliona dokumenata ponuđeno državnim i saveznim vlastima u Njemačkoj i Evropskoj uniji.
Hesenski ministar finansija Mihael Bodenberg saopštio je da je ta država kupila dokumenta, ali nije otkrio iznos, niti ko je prodavac.
Međunarodni konzorcijum istraživačkih novinara objavio je 2021. godine izvještaje globalne istrage Pandora papira, najvećeg „curenja“ ofšor podataka.
Bodenberg je rekao da su već počeli da označavaju „slučajeve vrijedne ispitivanja“ u podacima Pandora papira, koji uključuju imena na stotine političara, članova kraljevske porodice, pop zvijezda, sportskih zvijezda i kriminalaca.
„Ako postoje indicije o poreskom kriminalu, mi ćemo ih pratiti svim raspoloživim sredstvima“, poručio je Bodenberg i dodao: „Već smo obavijestili sve savezne države i saveznu vladu o kupovini Pandora papira. Istražitelji iz cijele Njemačke i drugih zemalja EU sada mogu da nas kontaktiraju sa upitima.“
Podaci do kojih je Mreža za afirmaciju nevladinog sektora (MANS) objavila 2021. godine, preko Pandorinih papira, pokazuju da su Milo i Blažo Đukanović 2012. godine sklopili tajne ugovore o upravljanju njihovom imovinom skrivajući se iza komplikovane mreže povezanih kompanija iz Velike Britanije, Švajcarske, Britanskih djevičanskih ostrva, Paname i Gibraltara. Sin predsjednika Crne Gore je, kako je tada saopšteno, iskoristio tu strukturu da formira i dvije skrivene kompanije sa ćerkama firmama u Londonu i Crnoj Gori.
Đukanovići su negirali optužne. SDT je otvorilo izviđaj, ali epilog još nije poznat.
Istraga ICIJ-a Pandora Papers objavljena je u oktobru 2021. u saradnji sa više od 600 novinara koji rade u 150 medija u 117 zemalja.
U tekstu piše i da su vlade širom svijeta do sada nadoknadile više od 1,36 milijardi dolara zaostalih poreza i kazni na osnovu istrage ICIJ-a o Panamskim dokumentima iz 2016.
Istraga „Pandora papira“ otkrila je tajne poslove i skrivenu imovinu više od 330 političara i visokih javnih zvaničnika u više od 90 zemalja i teritorija, uključujući 35 lidera zemalja. U dosijeima su se pojavili ambasadori, gradonačelnici i ministri, predsjednički savjetnici, generali i guverner centralne banke.
ICIJ-jeva zbirka dokumenata obuhvata pet decenija, od kojih je većina nastala između 1996. i 2020. godine. Sadrži informacije o više od 29.000 stvarnih vlasnika, krajnjih vlasnika ofšor imovine.
To je, dodaje se, više nego dvostruko više od broja vlasnika koji je pronađen prije pet godina u istrazi Panamskih papira, koja je zasnovana na „curenju“ informacija iz jedne advokatske firme.
ICIJ je dodao više od 25.000 zapisa ofšor entiteta iz Pandora papira u svoju bazu podataka o „curenju“ podataka na moru, uključujući detalje o vlasnicima, akcionarima, direktorima i još mnogo toga.
Izvor podataka „Pandora papira“ ostaje anoniman.
ICIJ zaključuje da podaci nijesu bili plaćeni i da nijesu bili postavljeni nikakvi uslovi da se oni podijele sa grupom novinara.
„ICIJ je izvršio rigoroznu verifikaciju i unakrsnu provjeru podataka kako bi osigurao njihovu autentičnost i provjerio svaku činjenicu objavljenu u svojim pričama u vezi Pandora papira“, zaključuje se.
U Višem sudu u Podgorici S.LJ. osuđen je na 17 godina zatvora zbog obljube i silovanja maloljetne pastorke. Sud ga je oglasio krivim za krivična djela obljuba zloupotrebom položaja u produženom trajanju i silovanje.
Izricanjem presude Višeg suda njemu je produžen pritvor, a na tu odluku žalbu je uložio njegov branilac. Apelacioni sud Crne Gore je odbio tu žalbu kao neosnovanu.
“Navedenim rješenjem Višeg suda u Podgorici okrivljenom S. LJ. produžen je pritvor nakon izricanja presude Višeg suda u Podgorici 12. jula ove godine, kojom je oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog djela obljuba zloupotrebom položaja i krivičnog djela silovanje i osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 17 godina”, saopšteno je iz Apelacionog suda.
Pritvor mu je produžen po zbog postojanja okolnosti koje ukazuju na opasnost od bjekstva okrivljenog za slučaj da se nađe na slobodi.
“Pritvor je okrivljenom S.LJ.produžen i jer je nepravosnažnom presudom oglašen krivim za krivično djelo za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od 10 godina ili teža kazna, a postoje teške okolnosti koje djelu, daju karakter posebno teškog djela, zbog načina izvršenja i nastale posljedice”, isriče Apelacioni sud.
Određeno je da pritvor može trajati do pravosnažnosti navedene presude, a najduže dok ne istekne vrijeme trajanja kazne utvrđene u prvostepenoj presudi.
U zatvoru se sukobili pripadnik škaljarskog klana i policajac koji je osumnjičen da je šurovao s kavčanima
Pritvoreni pripadnik škaljarskog klana Janko Vukadinović vrijeđao je uhapšenog bezbjednjaka Petra Lazovića u Istražnom zatvoru, a fizički sukob između njih spriječili su zatvorski službenici.
Prema saznanjima “Vijesti”, Vukadinović se prije dva dana vraćao s advokatske posjete kad je ugledao da stražari hodnikom upravne zgrade sprovode Lazovića. Tada se, tvrde izvori lista, obrušio na njega psovkama.
Prije nego su sprovodnici uspjeli da reaguju, Lazović mu je uzvratio istom mjerom, kazao je sagovornik.
Nakon toga, stražari su razdvojili navodne pripadnike suprotstavljenih kriminalnih klanova…
“Vijestima” je iz Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS) potvrđeno da je došlo do incidenta, ali i naglašeno da do tuče nije moglo doći zbog prisustva službenika obezbjeđenja…
“Dana 27. 7. 2023. godine, prilikom obavljanja redovnih aktivnosti predviđenih Pravilnikom o bližem načinu izvršavanja pritvora – posjeta advokata i molbenih raporta u Istražnom zatvoru Podgorica, došlo je do verbalne komunikacije između pritvorenih lica na koja se odnose Vaša pitanja. Tom prilikom jedno pritvoreno lice se vraćalo s molbenog raporta, dok se drugo pritvoreno lice nalazilo u sali u kojoj se obavljaju posjete s advokatima. U konkretnoj situaciji, kao što je navedeno, došlo je samo do verbalne komunikacije, dok do fizičkog kontakta između pritvorenih lica nije moglo doći imajući u vidu prisustvo službenika obezbjeđenja koji su obezbjeđivali i pratili pritvorena lica tokom navedenih aktivnosti, te činjenicu da su pritvorena lica bila na udaljenosti pet-šest metara jedan od drugog”, odgovorili su “Vijestima” iz UIKS-a.
Konstatovali su da će, u skladu s Pravilnikom o bližem načinu izvršavanja pritvora, zbog povreda pravila ponašanja, protiv Lazovića i Vukadinovića biti pokrenut disciplinski postupak.
Vukadinović je jedan od visokorangiranih članova škaljarskog kriminalnog klana, dok specijalni tužioci terete Lazovića da je policijsku službu stavio u funkciju kavačkog kriminalnog klana Radoja Zvicera.
„Mali Janko je zlo“
Upravo Lazović pominje Vukadinovića tokom razgovora na telefonskoj kriptovanoj komunikaciji sa Zvicerom, Ljubom Milovićem i drugima…
Taj nekadašnji agent tajne službe, šefu kavčana i Miloviću porukama prenosi da su planirali da otmu Vukadinovića “kad iz pritvora bude išao kod zubara”.
“Malo su se zaigrali. Ovaj mali Janko je zlo. Sve govorne sa njim. Kaže mu – brate moj, mi smo glavni, on preuzima PG od Minje (Šakovića)”, prepričava Lazović kavčanima.
Specijalno državno tužilaštvo tereti Lazovića da je kao službenik Agencije za nacionalnu bezbjednost, privremeno raspoređen u policijski Sektor za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, radio za organizovanu kriminalnu grupu kavčani.
Oni su početkom januara podigli optužnicu protiv njega, odbjeglog policajca Ljuba Milovića, Radoja Zvicera, Slobodana Kašćelana, Radoja Živkovića, Nikole Spasojevića, Milana Vujotića, Duška Roganovića, Radovana Mujovića, Radovana Pantovića i Nikše Perovića.
Prema navodima optužnice ta kriminalna organizacija formirana je u drugoj polovini 2020. godine i pored Crne Gore djelovala je u Južnoj Americi, Africi, Evropi i Australiji. Optuženi se terete za više teških krivičnih djela, kao što su teška ubistva, pokušaji ubistava, šverc droge, oružja i cigareta, kao i zloupotreba položaja.
Lazović je obuhvaćen i u još nekoliko predmeta SDT-a, a svi se odnose na organizovanu kriminalnu grupu kavčani.
Tokom iznošenja odbrane negirao je izvršenje krivičnih djela tvrdeći da je članove tog klana hapsio, a ne s njima drugovao.
Iz Lazovićevog pravnog tima ranije su saopštili da izloženost njihovog branjenika javnom mnjenju i osudi traje kontinuirano više od godinu.
Konstatovali su da protiv njega ne postoji nijedan dokaz, osim poruka sa Skaj ECC aplikacije.
Vukadinović je optužen da je dio grupe odgovorne za dvostruko ubistvo u centru Podgorice – Miloša Šakovića i Radivoja Jovanovića, u martu 2018. godine.
SDT ga, takođe, tereti da je organizovao grupu koja je planirala likvidaciju Beograđana Veljka Belivuka i Marka Miljkovića.
Njihovo ubistvo, prema tim navodima, trebalo je da organizuju na tivatskom aerodromu.
Да бисмо пружили најбоље искуство, користимо технологије попут колачића за чување и/или приступ информацијама о уређају. Сагласност са овим технологијама ће нам омогућити да обрађујемо податке као што су понашање при прегледању или јединствени ИД-ови на овој веб локацији. Непристанак или повлачење сагласности може негативно утицати на одређене карактеристике и функције.
Функционално
Увијек активан
Техничко складиштење или приступ је стриктно неопходан за легитимну сврху омогућавања коришћења одређене услуге коју изричито захтева претплатник или корисник, или за једину сврху обављања преноса комуникације преко електронске комуникационе мреже.
Преференце
Техничко складиштење или приступ су неопходни за легитимну сврху чувања преференција које не захтевају претплатник или корисник.
Статистика
Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у статистичке сврхе.Техничко складиште или приступ који се користи искључиво у анонимне статистичке сврхе. Без судског позива, добровољне сагласности од стране вашег Интернет провајдера или додатне евиденције треће стране, информације сачуване или преузете само за ову сврху се обично не могу користити за вашу идентификацију.
Маркетинг
Техничко складиште или приступ су потребни за креирање корисничких профила за слање реклама или за праћење корисника на веб локацији или на неколико веб локација у сличне маркетиншке сврхе.
